Čovek sa dva imena, Leo Martin i Miloš Jović. Kao Lea Martina upoznao ga je ceo svet šezdesetih godina prošlog veka, mi smo ga upamtili kao šansonjera sa naočarima i leptir mašnom, moćnog glasa i s pesmama koje će nadživeti i njega i nas. Na ime Miloša Jovića i dalje mu stiže pošta i glase sva dokumenta, a Leo Martin se ni u 69. godini ne predaje: – Sad sam u najboljim godinama. Ja sam i ovde poslednji Mohikanac koji u ovim godinama još može stvarnim glasom da peva. Sve ide sa godinama, pevači prestaju da pevaju, ili ne mogu da pevaju, a ja ću pevati koliko me snaga bude držala. Prestaću kada budem primetio da to ne zvuči korektno, tada ću obesiti rukavice o klin. Kada bi svoj život poistovećivao sa stihovima iz svoje najčuvenije pesme „Odiseja“, onda bi priča krenula od „staze trnja sve do orhideja“. Ceo tekst ovde
01. Odiseja (3:00)
02. Ja te volim (3:44)
03. Let me stay (3:17)
04. Zvao sam te Džordžija (5:21)
05. Zbogom Kristina (4:25)
06. Pesmo moja (4:47)
07. Dani (4:08)
08. Svet bez tebe (4:08)
09. Plava obala (3:52)
10. Ko je taj čovek (4:22)
11. Reci mi šta je ljubav (4:24)
12. Sve nase mladosti (3:36)
13. Jednom, kad se zaljubiš (3:47)
14. Poslednja ljubav (2:45)
15. Dobro veče, moj živote (4:00)
16. Laku noć dragi, laku noć draga (4:03)
Dani
No comments:
Post a Comment